"Све су Дрине овог свијета криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити; никад не смијемо престати да их исправљамо."
Иво Андрић, Знакови поред пута
Иво Андрић, Знакови поред пута
ПУТОКАЗИ
Још нам нема сивих киша Само лисје жути, Тамо негдје, гдје је Бранко Стражилово ћути. Преко Дрине Ваљево је, Гдје Десанка чека Кад ће доћи у походе Ђачка чета нека. Вјетар носи златно лишће, Обара по путу, Ковитла га Вишеграду Андрићеву скуту. А Ћуприја премостила, Дрину на обје стране, Хоће опет у ту ђачку Читанку да стане. Није крива крива Дрина Што је увијек била, Људског рода зло и добро Што је упамтила. |
СРБИЈО ЗАСТАНИ
Божури погнули главе пред нама Од стида, за нас овакве, Звоне звона цркава под земљом, Стварају јеку, што душу боли. Гробови предака, полупани, Зарасли у коров, нијемо ћуте, Крстови цркава, одваљени, Манастири , чијом руком чувани? Бранитељи, гдје сте, Што окренусте леђа искону, Колико је ушћа без извора Мутно, непрепознатљиво и празно? Каквом напретку, на несрећи својој се надате, Чијем окриљу из рођене земље хрлите, Којим господарима вјерујете? Србијо, застани Куда од себе саме, Са ким погледај... Шта имаш, а шта дајеш. Комадају , не вјеруј, Окрени се , погледај синове своје, Живе и оне с неба, Страшна ће пометња настати, Не чујеш ли, не будеш ли их знала чути. Змајеви ти се у гнијездо залегли, Срце из груди да ти чупају, Бори се... Ти се никада предала ниси, А сад те на длану дају, јер не знају. |
ПРОЉЕЋЕ
Прољеће је стигло у наш крај Размахало се, Развило лишће гранама, Отворило латице цвјетовима, Задувало лаганим вјетровима Замирисало ливадама жутог маслачка. У оближњем шумарку све је живнуло, Скакућу птице, дозивају се цвркутом, Трепере брезе у школском дворишту, Пјевају лагане пјесме вјетром, Зову ђаке на оближнје пропланке. Вијугави пут , одише свјежином Мами да њиме кренеш. У хладовини букове шуме Јесењи листак скривен зеленилом ћути. Пођох лаганим кораком, Бојећи се да не згазим мрава, Да не помјерим паука, не уплашим сјеницу Да роси испружим свој длан. Срна пријатељ да ми буде, Да не бјежи од мојих корака, Зеко мали, за трн да застане И приђе ми корака лака. Идући, жеље посташе снови, Одлази свако на своју страну, Срна и зеко дубље у шуму, Сјеница више на грану. Роса једино не изневјери, Ороси капљицом длан И питање једно увијек исто Зашто је ово пријатељство само сан? |
Срце ван груди
Учитељи водили нас тамо Да стихове Лазара читамо, Да видимо лазарицу свету Па да знамо Лазареву клетву. Од Косова хитасмо Солуну, Не могосмо побројат крстаче, А година није прошло много, Опет мајка за дјететом плаче. Олује се смјењивале страшне, У вихору ломили јауци, Поломљене лавре и колијевке Ко да нису људи, него вуци. Неразум се с мржњом помијешао, У жице су куће оковане, Жељни школа, њива , винограда Код својих имања, гладан човјек страда. Забрањено жњети и сијати, Забрањено слободно ходати, Забрањено у школе крочити Писмо своје, науку учити. Све забрана за забраном стиже, Многи дјечји гласић руку диже, Хоћу школу, и хоћу слободу, Зар сам крив што припадам свом роду? Хљеба хоћу оче, мајко мила, Србија је увијек мати била, Сад маћеха , на жалост постаде И срце јој ван груди остаде. Чиста дјечја душа , моли послушајте, Државници свијета, милости имајте, Непознати друже у бијеломе свијету, Лијеп је голуб мира , небом у свом лету! Милијана Давидовић Прњавор, 19. априла 2011. Љ.Г. ПРОЉЕЋЕ Ја, прољеће стижем прво И пробудим свако дрво, Развеселим цврчка, мрава Насмијеши се мени трава. Свуда цвјета и мирише, О мени све лијепо пише. ЉЕТО Ја за тобом стижем ето, Сви ме зову жарко љето, Гријем, жежем, сунцем златним Дјечицу на море свратим. Одмарају празне школе, Ах што дјеца љето воле. ЈЕСЕН А септембар, шта то значи Ђак ми торбу ту облачи И одлази да ли знате, Ил’ трбате да питате? Школа друг му руке шири, А из торбе књига вири. ЗИМА Зима, зима, снијега има Носи радост дјеци, свима Празницима , поклонима Кити зима даровима. Ново љето, Божић стиже Весеље је дому ближе. |
Река живота
Питам себе ноћас без сна тиха мека да л` је иста од живота река на почетку или крају века? Питам себе ноћас док гледам у звезде да ли бриге брже ил` спорије језде? На почетку или крају века је ли иста од живота река? Људски живот, та сламка у веку, утапа се и плива низ реку, к`о да мени одговора тражи, било с` краја ил` почетка века валовита живота је река. Свети Никола
На вратима ко то куца, Храмова и школа Данас је то лаки знати Свети је Никола. Свети отац, радо слављен У многим домовима, Чувар пута путницима Друмом и морима. Света круна, лице свето, Вјеру добрим врати, На путевима нашим малим, Он нас увијек прати. |
Чаробна шума
Свако јутро путујем , журно По овој чудној стази Деси се да пут ми пресјече срна, Што лако потоку гази. За њом скакуће, друга и трeћа Пустим их полако да прођу, На једној од њих, рошчићи вире Познајем срндаћa вођу. Та чудна стаза, и чаробна шума, У крају ње школа ћути, Прилазећи зачујем жамор ђака Из веселих груди тргнути. Борови испред нијемо ћуте, И витки школу красе, У хладу њином, то мало ђаka На одмору школском игра се. А , у учионици, гдје знања беру, Та добра ведра лица, Кроз прозор виде, борове , брезе, Са њих чује се пој птица. Лисицу видјети ријеткост није, Шумарком прикрада се И зеко мали, у скоку своме Ловцима отима се. Ово је овдје чаробна шума Често умијем рећи, На путу кући, природи овој Радосно ђаче крећи. Милијана Давидовић, |